Skip to main content
banner-know-how

IZAZOV 2017: Know how Vs know wow

Dakle desio se i ovogodišnji Izazov, konferencija posvećena hvatanju u koštac sa budućnošću marketinške industrije. Ispratio sam panel na kojem su postavljana jako zanimljiva pitanja o budućnosti naše profesije, agencijskog modela poslovanja i tome slično. U glavi mi je zapeo jedan rezonantan soundbite, koji bih voleo da dublje proanaliziram.

Pročitaj više…

MojaFirma i Telenor, ili kako zaobići ad blocking?

Vruća tema, nema šta. Digitalno oglašavanje je u pubertetskoj krizi samo svojom krivicom, a procenat laika na internetu koji koriste ad blokere raste iz dana u dan.

Čitav ad tech sektor se upinje da iznađe čini se što komplikovaniji odgovor na pitanje “šta dalje”. Čak i The Economist nalazi za shodno da piše o našim problemima.

Ozbiljni oglašivači bi mogli da iskoriste ovu priliku da ponovo (ili možda najzad?) promisle svoj pristup online advertajzingu i odu nešto dalje od utabanih staza, jer trenutno niko nije u dobroj poziciji. Kako kaže Richard Huntington, CSO Saatchi UK, u vezi oglašavanja fokusiranog isključivo na digital:

And it’s not like anyone is winning. Consumers are in revolt over irritation, intrusion and questionable morality of bottom feeding advertising. Advertisers are being screwed by fraud and by the hollow promises of the ad tech industry. And publishers are seeing the great hope of digital advertising revenue disappear down a toilet of their own making.

Predlažem ugledanje na svetao, pa još domaći, primer simbioze između Telenora i sajta MojaFirma.rs

Pročitaj više…

native advertising

Domaćinski advertajzing

Kako da prevedem native advertising? Muka je sa ovim novokomponovanim terminima, čak i kada označavaju suštinski stare ideje. Šta mi je činiti, jer ja bih samo da pišem o oglašavanju koje se pravi da to nije? Google Trenslejt predlaže “rođeni”, “domaći”, “prirodan”… ma, ne ide. Kako se ne bih frljao terminima (ionako ću ga zvati nejtiv), učiniću baš onako kao Sergej za Čipsi – neka bude domaćinski advertajzing! Ja ga krstim – a ono prdi, što bi rekli stari.

Digla se larma, dakle, pošto je američki FTC doneo set poprilično obavezujućih preporuka vezan za izgled i ponašanje tzv. native advertising jedinica na internet stranicama. Ujdurma potiče  uglavnom od onih istih koji su uspon nejtiva dočekali kao drugi dolazak Meher Babe. Jer zaboga, to je novo i divlje. Na domaćinski advertajzing se u Americi potrošilo nešto više od $4 milijarde u 2015. Projektuju mu rast od lepih $8.8MM do 2018. All aboard the hype train!

Mislim da nejtiv ima sjajan potencijal, pogotovo kada ga potpuno prihvate svi mejnsitrim medijski autleti onlajn. Potencijal da čitav Internet učini toksičnim smetlištem clickbait naslova i fingiranih tekstova, bez pardona, pauze i odmora. Distopija u kojoj niko ništa neće stvarati ukoliko nije sponzorisan… preterujem li?

Pročitaj više…

air-serbia-delfin

Air Serbia navija za “delfine”!

Ovo je zabavno. Air Serbia objavila video podrške našim vaterpolo delfinima. Sigh

Bilo bi, nažalost, neprofesionalno nazvati ovaj uradak Air Serbia “fejlom” ili kakvim drugim imenom. Zato ću ga nazvati content. To je negde to. Pogotovo se suzdržavam zato što sam i sam nedavno imao prilike da prisustvujem sličnoj inicijativi. Doduše, sa jednom velikom razlikom koja stvar čini nešto podnošljivijom: naša video glupost je bila pravljena kao, i ostala je, INTERNA zajebancija.

Menadžment Air Serbia se ipak, odlučio da podeli svoj entuzijazam sa svetom. Evo ga, ukoliko živite ispod kamena, a ne na FB kao svi milenijalsi ikad:

Transfer blama. A bila je sasvim prihvatljiva ideja. Evo i prvih rezultata:

U trenutku pisanja ovog teksta, nepuna dva dana nakon objavljivanja videa, YT beleži 43,500 pregleda, 1000+ negativnih i 110 pozitivnih ocena. Šta nam ovo govori? Govori nam da je Air Serbia pala na lakmus testu koji se zove sud svetine sa Jućuba. Govori nam da je gotovo 2.5% gledalaca (što je više nego respektabilan procenat za digitalni ingejdžment) odlučilo da javno izrazi svoje negodovanje ovim potezom. Sreća pa su barem komentari isključeni.


Svetina k’o svetina, reaguje iz želudca, bez puno razmišljanja. Ište hleba i igara, a kako se retko ko od Jutjuba hleba najede, traže dobru zabavu. Bilo legitimno, bilo minirajući podoban koncept i izvrgavajući ga ruglu. Uglavnom je, na kraju, svetina u pravu u svojoj oceni.

Dobro i gledljivo ispliva, bilo da ga pravi McCann ili PewDiePie u tetkinoj spavaćoj sobi. Užasno i gledljivo ispliva, takođe. Ovo drugo možda čak i pre, jer Internet ima snažan impuls ka ruganju i obožava so bad it’s good momente.

Sa gotovo 45.000 pregleda za manje od dva dana, rekao bih da Air Serbia nije samo isplivala, već definitivno poletela (heh, heh…) – mada, možda im je bilo bolje da su potonuli.

Pročitaj više…

http://www.gratisography.com/

Ko krade vaš online marketing budžet?

Online oglašavanje je kompleksan ekosistem koji, i na tržištima daleko uređenijim od Balkanskog, oglašivači često prepuštaju stručnjacima. Svi ti silni alati pod prstima: analitike, servisi, paketi, aukcije… često pre izazovu anksioznost nego olakšanje kod prosečnog marketing direktora. Na stranu to što digitalni marketing još uvek rapidno evoluira, menja pravila i nema potpuno jasnu metriku: količina novca u igri je sasvim dovoljna da se određeni broj aktera online marketing tržišta upusti u nečasne radnje koje će biti tema ovog posta.

Google, kao najveći distributer digitalnih reklama, ima naizgled rigidna pravila koja se moraju poštovati da bi jedan web sajt bio uključen u AdSense. Ogromna većina administratora se pridržava tih pravila (u vidu broja oglasa na stranici, njihovog izgleda, sadržaja same web stranice i tome slično). Ipak, evidentni su i mnogobrojni primeri sajtova koji na vrlo perfidan način zaobilaze ova ograničenja, u suštini čineći krivično delo internet prevare. Takođe, lako se primeti da “veliki” sajtovi sa lakoćom ignorišu pravila koja male dovode do banovanja (isključivanja) iz programa i zaplene sredstava, ali to je već druga priča*. Čini mi se da je tema pogodna, budući da se dotiče odvratajzinga kao društvene pojave, ali i prava potencijalnog oglašivača u digitalnom prostoru.

Pročitaj više…

banner-dizajn-bilborda

Dizajn Bilborda za klijente: osnove i pravila upotrebe

Bilbord je alatka klasičnog oglašavanja koja je u upotrebi duže od sto pedeset godina. Čovek bi pomislio da smo za to vreme naučili kako da efikasno koristimo ovaj medij. Pa ipak, ogroman broj klijenata završi sa bilbordima koji, iz različitih razloga, ne služe svojoj svrsi. U ovom članku ću navesti pravila dizajna bilborda i primere dobre i loše upotrebe.

pozajmljeno od @klijentjeuvekupravu bez pitanjaOkruženi smo bilbordima i srodnim vrstama metoda oglašavanja čim izađemo iz kuće. Ograničenih moždanih kapaciteta, evoluirali smo tako da prirodno filtriramo ogromnu većinu nebitnih nadražaja, kako bismo stigli od tačke A do tačke B, bez da nas pojede lav.

Pojam filtriranja sadržaja i modela pažnje se izučavaja na prvoj godini marketinga u svakoj poslovnoj školi. Pa ipak, izgleda da to nije dovoljno. Više nas ne jure lavovi i sabljozubi tigrovi – ali zato žurimo na posao, na ručak, kod lekara, po decu. Muči nas nesanica, rata u švajcarcima. Zaljubljeni smo! Svako od nas je većinu vremena u nekom svom mehuriću unutrašnjeg života, iz kojeg nerado i samo na kratko izlazi u spoljni svet – tek toliko da uzme vazduh i usput procesira poneki spoljni signal. Advertazing je, oslanjajući se na primenjenu psihologiju, odavno svestan ove činjenice i smišlja načine kako da poruke koje su mu poverene “prokrijumčari” kroz niz naših instinktivnih odbrana, do mozga, srca i šoping liste.

Što se tiče bilborda, postoje dobro utvrđena i praksom potkrepljena pravila za njihovo korišćenje. Ipak, ogroman je broj primera laičke upotrebe ovog kanala komunikacije, čime sami sebi dodatno otežavamo ionako složeni zadatak privlačenja pažnje i prenošenja poruke. Puno odvratnog advertajzing smeća i vizuelnog zagađenja. Stoga eto teme – prvo malo teorije, a zatim jedno spontano organizovano takmičenje dva domaća bilborda. Spremni?

Pročitaj više…

banner-startup

Startup website generator: startup kultura na umoru

Ovo se moralo desiti pre ili kasnije: dva talentovana momka su na genijalan način izvrgla ruglu zahtuktalu, alavu industriju startup hipstera i pripadajućih prilepaka. Prosto: iskodirali su generator startup vebsajtova i na pravi način pokazali koliko je ceo proces obesmišljen.

Startup kultura na umoru?

startup generator sprayit
Spray like never before.

Nije sporno da je startup kultura, odnosno koncept spajanja šašavih klinaca sa opasno dobrim idejama i prekaljenih vukova sa Vol Strita putem raznih biznis-akcelerator programa, zaslužan za većinu haj tek uspeha zadnjih desetak godina. Silikonska dolina je duhovni dom startup filozofije i, iako je koncept danas globalno zastupljen, prednjači kao tačka okupljanja ljudi koji su na bilo koji način željni uključivanja u ovaj trend. Nažalost, sve je više indicija da se njihova startup scena pretvara u sumanuti vrtlog maglovitih ideja, loših investicija, izneverenih očekivanja, a bogami i otvorenih pronevera i prevara.

Pročitaj više…

karadjordje

Brend Karađorđević

grb KaradjordjevicaKarađorćevići. Brend, kao i svaka druga kraljevska porodica. Stoga, više nego podobni za razmišljanje o konceptu vrednosti brenda kroz vreme, uticaju racionalnih i iracionalnih faktora na percepciju brenda i koncepta “kraljevskog liferanta”. Konačno, upustićemo se i u tentativno razmišljanje o tome šta se može učiniti za konkretan brend kraljevskog domaćinstva Karađorđević.

Podstaknut sam na pisanje nedavnim člankom u Blicu koji se sa dosta neskrivenog otrova i repubikanske ostrašćenosti, neko bi rekao čak i zlurado, bavi činjenicom da se grb ove porodice danas nalazi i na toalet papiru, kesama za smeće i jogurtu. Uspeo sam da nađem još jedan, nešto stariji članak na istu temu. Imajući u vidu apsolutnu nebitnost idividualne sklonosti ka monarhističkom uređenju i Porodici per se za ono što će uslediti, neću se osvrtati na lične utiske osim generalne opaske na degutantnost metode i uređivačke politike. No, hajmo na veselije teme…

Pročitaj više…

groblje

Advertajzing sa onoga svijeta – slučaj Bežanijskog groblja

Samo je smrt siguran posao – a “marketing menadžment smrti”, odnosno advertajzing praksa koja se njome kao pojavom organski bavi, je jedan od najstarijih oblika praktikovanja naše drevne veštine. Vekovima popularna egipatska Knjiga Mrtvih se može smatrati jednom od prvih marketinških čitanki, koja do u tančina utemeljuje brend zagrobnog života kroz priču o tome kako se do njega stiže, za prepodobne high achiever-e i go getter-e. Specifičnost ponašanja na groblju, obreda i običaja vezanih za ispraćaj i pomen najmilijih je jedna od najzanimljivijih stvari za proučavanje u svakoj kulturi. Naša sredina u tome svakako nije izuzetak. Imamo veliki broj najraznovrsnijih običaja koji mogu delovati interesantno, čudno, pa i morbidno ljudima koji se sa njima prvi put susreću. Kodifikovanje ovih običaja, bez obzira na to da li je sprovedeno kroz predanje i običaj ili zapisano u crkvenoj knjizi, služi upravo onome čemu služe i drugi dobro izgrađeni i pažljivo mentorisani brendovi: da potrošaču pruže added value, dodatnu sigurnost da su uradili “sve kako je Bog rekao” prateći formulu iz prigodnog brend-priručnika. So far, so good, što bi se reklo. Ovaj post sam u izvornom obliku objavio nekoliko godina ranije – odlučio sam se da sa njim započnem život sajta Odvratajzing.com jer Advertajzing sa onoga svijeta slikovito definiše ovaj, možda nekome nejasan, pojam. Haj’te samnom u dubine…
Pročitaj više…