Skip to main content
banner-prosjak-zongler

Prosjak, žongler, psiholog

Sve češće po beogradskim ulicama viđam interesantnu scenu. Umesto prosjaka, na raskrsnicama ordiniraju žongleri. Sjajno, a čini mi se da nisam jedini koji tako misli.

Ovo je interesantno iz bar dva razloga. Govori o novim tendencijama u industriji brze ulične muvačine, ali i nudi vrlo koristan uvid u ljudsku psihu. Prosjak i žongler kao srećno-tužni par pozorišnih maski, a najprostija ulična raskrsnica kao pravi teatar, sa zadivljujućim dijapazonom uloga i predstava.

Evo o čemu se radi.
Pročitaj više…

odvratajzing-prvi-baner-banner

Ovo je prvi baner na internetu

Prvi pravi baner se na internetu pojavio u oktobru 1994. u prvom online izdanju časopisa Wired. Najavljivao je hrabru, novu eru za komercijalnu komunikaciju. Malo je reći da je ova forma oglašavanja danas kompromitovana, dok sa strepnjom brojimo stotine miliona aktivnih korisnika ad blockera. Ipak, početak sage o banerima je obećavao jedan sasvim drugi pristup oglašavanju: kontekst, smisao, novu misao u skladu sa novim medijumom. Primerak koji se smatra “prvim od prvih” je napravljen za američkog telekom giganta AT&T, a smislila ga je ekipa u Tangent Design/Modern Media. Brojne su zanimljivosti vezane za ovaj istorijski trenutak, ali krenimo od osnovnih. Za početak, izgledao je ovako:

Pročitaj više…

odvratajzing-los-advertajzing-banner2

Zašto pravimo loš advertajzing?

Odgovor na ovo pitanje je krajnje jednostavan: Zato što većina ljudi koji prave advertajzing, iz raznih razloga, to ne radi kako treba. Na nedavno završenoj Digital Day 2016 konferenciji, odlični Dave Birss se efektno osvrnuo na ovaj fenomen na globalnom nivou: velika većina reklamnih poruka je oduvek bila potpuni promašaj. Tu pomoći nema, život je takav, panta rei, tempus fugit itd. O našim, za svetske okvire posve beznačajnim tržištima oglašavanja, čini se da gotovo i ne treba trošiti reči u ovom kontekstu. Pa ipak, kako ja drugu kuću nemam i ne želim – hajde da potrošimo koju i malo zagrebemo ispod površine.

Pročitaj više…

air-serbia-delfin

Air Serbia navija za “delfine”!

Ovo je zabavno. Air Serbia objavila video podrške našim vaterpolo delfinima. Sigh

Bilo bi, nažalost, neprofesionalno nazvati ovaj uradak Air Serbia “fejlom” ili kakvim drugim imenom. Zato ću ga nazvati content. To je negde to. Pogotovo se suzdržavam zato što sam i sam nedavno imao prilike da prisustvujem sličnoj inicijativi. Doduše, sa jednom velikom razlikom koja stvar čini nešto podnošljivijom: naša video glupost je bila pravljena kao, i ostala je, INTERNA zajebancija.

Menadžment Air Serbia se ipak, odlučio da podeli svoj entuzijazam sa svetom. Evo ga, ukoliko živite ispod kamena, a ne na FB kao svi milenijalsi ikad:

Transfer blama. A bila je sasvim prihvatljiva ideja. Evo i prvih rezultata:

U trenutku pisanja ovog teksta, nepuna dva dana nakon objavljivanja videa, YT beleži 43,500 pregleda, 1000+ negativnih i 110 pozitivnih ocena. Šta nam ovo govori? Govori nam da je Air Serbia pala na lakmus testu koji se zove sud svetine sa Jućuba. Govori nam da je gotovo 2.5% gledalaca (što je više nego respektabilan procenat za digitalni ingejdžment) odlučilo da javno izrazi svoje negodovanje ovim potezom. Sreća pa su barem komentari isključeni.


Svetina k’o svetina, reaguje iz želudca, bez puno razmišljanja. Ište hleba i igara, a kako se retko ko od Jutjuba hleba najede, traže dobru zabavu. Bilo legitimno, bilo minirajući podoban koncept i izvrgavajući ga ruglu. Uglavnom je, na kraju, svetina u pravu u svojoj oceni.

Dobro i gledljivo ispliva, bilo da ga pravi McCann ili PewDiePie u tetkinoj spavaćoj sobi. Užasno i gledljivo ispliva, takođe. Ovo drugo možda čak i pre, jer Internet ima snažan impuls ka ruganju i obožava so bad it’s good momente.

Sa gotovo 45.000 pregleda za manje od dva dana, rekao bih da Air Serbia nije samo isplivala, već definitivno poletela (heh, heh…) – mada, možda im je bilo bolje da su potonuli.

Pročitaj više…

banner-volkswagen

Volkswagen skandal: kraj sveta ili nova šansa?

Dakle, Volkswagen skandal. U svetlu marifetluka sa namernim obmanjivanjem čitavog sveta u vezi emisije štetnih gasova njihovih dizel vozila, zanimljivo je pratiti reakciju advertajzing zajednice. Agencija DDB* je kroz pola veka dugu saradnju, započetu najboljom advertajzing kampanjom 20-og veka**, pomogla da VW postane jedan od najvoljenijih i najvrednijih svetskih brendova. Gradili su ime i reputaciju 55 godina i služili kao primer par excellence za svako predavanje na temu “Uvod u Advertajzing”.

Od čuvene Bube, preko Kombija, pa do Golfa, folcika je zahvaljujući kvalitetu i pouzdanosti, ali i šarmu komunikacije, izgradila kredibilitet i postala Das Auto. Sve ovo, kažu neki, palo je u vodu. Pola veka savršenog advertajzinga, nestalo u plamenu pohlepe. Odjeci su enormni, a konačne posledice jednog od najlošijih poslovnih poteza u istoriji će se tek osetiti. Marketing VW-a ima verovatno najteži zadatak na planeti u ovom trenutku. Ceo svet čeka šta će reći: neki sa suzama u očima, neki sa kukom i motikom, a neki bogami i dižući glas u njihovu odbranu. A šta kažu advertajzeri, kada im se život zaista pretvori u odvratajzing?

Pročitaj više…

http://www.gratisography.com/

Ko krade vaš online marketing budžet?

Online oglašavanje je kompleksan ekosistem koji, i na tržištima daleko uređenijim od Balkanskog, oglašivači često prepuštaju stručnjacima. Svi ti silni alati pod prstima: analitike, servisi, paketi, aukcije… često pre izazovu anksioznost nego olakšanje kod prosečnog marketing direktora. Na stranu to što digitalni marketing još uvek rapidno evoluira, menja pravila i nema potpuno jasnu metriku: količina novca u igri je sasvim dovoljna da se određeni broj aktera online marketing tržišta upusti u nečasne radnje koje će biti tema ovog posta.

Google, kao najveći distributer digitalnih reklama, ima naizgled rigidna pravila koja se moraju poštovati da bi jedan web sajt bio uključen u AdSense. Ogromna većina administratora se pridržava tih pravila (u vidu broja oglasa na stranici, njihovog izgleda, sadržaja same web stranice i tome slično). Ipak, evidentni su i mnogobrojni primeri sajtova koji na vrlo perfidan način zaobilaze ova ograničenja, u suštini čineći krivično delo internet prevare. Takođe, lako se primeti da “veliki” sajtovi sa lakoćom ignorišu pravila koja male dovode do banovanja (isključivanja) iz programa i zaplene sredstava, ali to je već druga priča*. Čini mi se da je tema pogodna, budući da se dotiče odvratajzinga kao društvene pojave, ali i prava potencijalnog oglašivača u digitalnom prostoru.

Pročitaj više…

banner-startup

Startup website generator: startup kultura na umoru

Ovo se moralo desiti pre ili kasnije: dva talentovana momka su na genijalan način izvrgla ruglu zahtuktalu, alavu industriju startup hipstera i pripadajućih prilepaka. Prosto: iskodirali su generator startup vebsajtova i na pravi način pokazali koliko je ceo proces obesmišljen.

Startup kultura na umoru?

startup generator sprayit
Spray like never before.

Nije sporno da je startup kultura, odnosno koncept spajanja šašavih klinaca sa opasno dobrim idejama i prekaljenih vukova sa Vol Strita putem raznih biznis-akcelerator programa, zaslužan za većinu haj tek uspeha zadnjih desetak godina. Silikonska dolina je duhovni dom startup filozofije i, iako je koncept danas globalno zastupljen, prednjači kao tačka okupljanja ljudi koji su na bilo koji način željni uključivanja u ovaj trend. Nažalost, sve je više indicija da se njihova startup scena pretvara u sumanuti vrtlog maglovitih ideja, loših investicija, izneverenih očekivanja, a bogami i otvorenih pronevera i prevara.

Pročitaj više…

groblje

Advertajzing sa onoga svijeta – slučaj Bežanijskog groblja

Samo je smrt siguran posao – a “marketing menadžment smrti”, odnosno advertajzing praksa koja se njome kao pojavom organski bavi, je jedan od najstarijih oblika praktikovanja naše drevne veštine. Vekovima popularna egipatska Knjiga Mrtvih se može smatrati jednom od prvih marketinških čitanki, koja do u tančina utemeljuje brend zagrobnog života kroz priču o tome kako se do njega stiže, za prepodobne high achiever-e i go getter-e. Specifičnost ponašanja na groblju, obreda i običaja vezanih za ispraćaj i pomen najmilijih je jedna od najzanimljivijih stvari za proučavanje u svakoj kulturi. Naša sredina u tome svakako nije izuzetak. Imamo veliki broj najraznovrsnijih običaja koji mogu delovati interesantno, čudno, pa i morbidno ljudima koji se sa njima prvi put susreću. Kodifikovanje ovih običaja, bez obzira na to da li je sprovedeno kroz predanje i običaj ili zapisano u crkvenoj knjizi, služi upravo onome čemu služe i drugi dobro izgrađeni i pažljivo mentorisani brendovi: da potrošaču pruže added value, dodatnu sigurnost da su uradili “sve kako je Bog rekao” prateći formulu iz prigodnog brend-priručnika. So far, so good, što bi se reklo. Ovaj post sam u izvornom obliku objavio nekoliko godina ranije – odlučio sam se da sa njim započnem život sajta Odvratajzing.com jer Advertajzing sa onoga svijeta slikovito definiše ovaj, možda nekome nejasan, pojam. Haj’te samnom u dubine…
Pročitaj više…