Skip to main content
banner-nebitne-stvari

Sedam nebitnih stvari za advertajzing u 2018

Mi marketari smo svrake, kažu. Ne greše mnogo, naravno. Volimo novo, volimo divlje, volimo svetlucavo. Volimo milenijalse, ksenijalse(?), VR, AR, bitčejn i blok-koin. Večito smo anksiozni da nas budućnost na prevaru ne isprepada, ne fintira i nekako zaobiđe. Neustrašivo grabimo napred, da ne ispadnemo glupi u društvu.

Ta pomama za “napred” menja prioritete. Retko ko od nas se osvrne da vidi šta je bilo juče, a ne prošle godine. Uvek gledamo “iza sledeće krivine”, u svetlu Novu 2018, kad se već tako lepo namestila. Svi već mesecima bistrimo nove trendove, planiramo nove pobede… Odlazeća, 2017 godina je već u nokdaunu. Ja bih se još malo zadržao u njoj.

Tužna je ta igranka u kojoj svake godine voljno gubimo glave. Kako globalno, gde Duopol pred očima sveta davi sve pod sobom, tako lokalno, na ovoj mizeriji od tržišta koje i dalje nema izgleda da krene da postoji na mapama Prvog Sveta.

Pišem ovo kao podsetnik sebi, pre svega.

Dakle, spisak nebitnih stvari koje ću, zajedno sa svim drugim nebitnim stvarima koje su do sada došle i prošle, u pomrčini novogodišnje noći urolati u tepih, zaliti izlapelim ostacima šampanjca i ruske salate i odneti na tavan da spavaju do iduće glavobolje.

Prva nebitna stvar

Ljudi, koji bi to morali, i dalje nemaju jasnu predstavu o tome kako funkcioniše marketing, a samim tim ni advertajzing. Zato i mislimo od taktike da je strategija, od podatka da je uvid, od agencije da je diskont.

Zato ćemo u 2018 i dalje da tražimo od jedne kampanje da donese i rast udela na tržištu i lojalnost. I funkcionalni benefit, ali i emotivnu priču. A, zna se da to ne ide.

Zato i sve ostale nebitne stvari koje slede, uostalom.

No dobro, možda će neki mlađi naraštaji to da nadomeste?

Druga nebitna stvar

Za komšija-Srbu, marketing je oduvek bio prljava reč: vezana za političke igre, spin i laži. Kakve onda asocijacije karijera u marketingu može izazvati mladim diplomcima i drugim potencijalnim kolegama? Šta radimo da im približimo lepe, dobre, korisne strane našeg posla? Ili se kolektivno stidimo što radimo u marketingu, u suštini potvrđujući Srbino stanovište?

Već godinama nema dovoljno kvalitetnog kadra koji želi da radi u struci. U medijima, agencijama, marketinškim odeljenjima. Do sada smo se provlačili. U 2018 rizikujemo da konačno budemo označeni kao irelevantan i nezanimljiv karijerni izbor za mlade ljude visokog potencijala, kojima su vrata (i granice) do dobrog posla otvorena kao nikada pre.

Hm. Mogao bi malo da ih privuče taj work hard, play hard momenat: festivali, nagrade, vince u potocima, Kanska rivijera?

Treća nebitna stvar

I dalje niko iz Srbije osim New Momenta nije ni prismrdeo nekom ozbiljnom internacionalnom priznanju. Nagradnih festivala i masovki po regionu ima više nego ikada do sada, čini mi se – ali se van Zapadnog Balkana jako retko čuje za nas. Ljudi koji imaju prilike da vide svet izbliza, kažu da smo počeli da zaostajemo i za najbližim susedima. Zašto?

Hoćemo li u 2018. da nastavimo da se igramo sami sa sobom u svom dvorištu, sa zavišću i setom gledajući preko plota, ili ne?

OK, za izvanrednu krativnu kampanju je potreban prvorazredni uvid. On se najčeše dobija žvakanjem podataka. Toga bar imamo, u ovo digitalno doba, zar ne?

Četvrta nebitna stvar

U zemlji u kojoj je ispitivanje javnog mnjenja dnevno-politička alatka, ko šta meri u marketingu i koliko? Kao i Zapadnjaci, i mi se ubismo od priče o efektivnosti, integrisanosti i drugim seksi rečima, ali (makar ja) još ne videh domaću studiju koja se bavi atribucijom rezultata oglašavanja na domaćem tržištu.

Sve što se radi su opšta mesta, digital, ili mekane brend metrike (tj. “baš lepo mislim o njima” izjave). A, koliko god dobro i savesno bilo urađeno to malo korektnog lokalnog istraživanja, bez dugoročne ekonometrije i poređenja sa tradicionalnim kanalima nema suštinske koristi za tržište niti napretka za advertajzing u 2018.

Jeste istraživanje tržišta skupa rabota, ali vredi. Potrebno je samo da neko na poziciji uvidi značaj i korist, racionalno promisli o svemu i popriča sa stručnjacima…

Peta nebitna stvar

Da li bi ste dali svom zubaru da vam izvadi pankreas – i zašto ne? Pobogu, pa išao je zubar u školu godinama, nema brige… Aha, cvrc. Logika je tu jasna: niko nije ekspert za sve. Koliko god Čika Zuba imao dobru nameru i talenta za neinvazivnu hirurgiju, neke stvari moraju ostati van njegovog dometa. I tako za svaki posao.

Pa, kako onda u marketingu i dalje imamo ljude kojima je “(ne) sviđa mi se” jedini potreban i dovoljan razlog za donošenje poslovne odluke? Zašto, ako je angažovana čitava firma, puna ljudi kojima je jedini posao da budu eksperti u efektivnoj masovnoj komunikaciji, mi u 2018 nastavljamo da pričamo u okvirima “sviđanja”?

Ali dobro, polako. Slobodno tržište leči takve dečije bolesti… ni Englezi nisu imuni na I just don’t like it

Šesta nebitna stvar

Marketing, a pogotovo advertajzing, je disciplina koja svoj pun smisao dobija tek na otvorenom, regulisanom, i izborom zasićenom tržištu. Tamo gde se razmaženi kupac ljubi u taban, a biznis koji ne posluje optimalno vrlo lako ode “pod led”. Onda investicije u sve gore navedeno imaju smisla. Onda konkurencija grize sa svih strana, tako da više ne znaš ni sa kim se sve takmičiš, ni u kojoj vertikali. Onda šarlatani lete napolje.

Mi, tradicionalno, nismo ništa od toga. Mentalitetski smo bliži zemljama Orijenta nego Beču. Zato, kada se potreba za ozbiljnim iskorakom u strateški, podacima potkovani kreativni izraz i pojavi – a, dešava se – često ili nema znanja, ili nema kapaciteta da se on izvede kako treba.

Sreća, pa u digitalu bar ne kaskamo za svetom. Tu je sve ionako globalno. Niko nas ne može zauzdati, osim nas samih.

Sedma nebitna stvar

Digital je i dalje nepoznanica za mnoge. I dalje nepovezan, retko kada smisleno meren, a gotovo nigde shvaćen kao integralni deo spektra komunikacija. “Digital” je crna kutija za mnoge. Ezoterija koja čuči u nekakvim mamutskim tabelama i nejasnim skraćenicama koje počinju na slovo C. A, uz to verovatno i ne radi.

Barem za to imam da ponudim rešenje.

Stvar se dodatno komplikuje, jer sa druge strane često sede oni koji razumeju digitalne skraćenice, pa samouvereno rešetaju ostatak ekipe lidovima, performans-metrikama i analitikom sajta – bez uvida u širu sliku. Pa ipak, prečesto je tim digitalnim doajenima koncept strateškog upravljanja marketingom dalek i stran. Kreativni deo bolje ni da ne pominjem.

I tako, u 2018 godinu ulazimo sa pregršt digitalnih titula posejanih na sve strane, uz vrlo mali broj ljudi koji to umeju povezati u celovitu priču i prisustvo. Siguran znak da i dalje nismo ni blizu da prihvatimo svet onakav kakav danas jeste.

Srećna Nova godina, marketari!

Cinizam na stranu, siguran sam da možemo bolje i da je napredak ostvarljiv. Pored svega navedenog, ponosan sam na to što sam deo digitalne zajednice koja se iskreno, svojski, trudi da svi napredujemo kao tržište i idemo u korak sa vremenom. Makar i šepajući. Da nisam, ne bih bio gde jesam, radio šta radim, pisao šta pišem.

Ostaje samo da rešimo najbitnije pitanje:

Šta ćemo sa blokčejnom? 🙂

Miloš

Miloš

Drawing inspiration from the confluence of marketing management and production, Odvratajzing.com is my baby and an attempt at giving back to the wonderful Internet community that had raised me. Thank you for reading.

Vaša dva centa: