Skip to main content
banner-pukni-zoro

Viralnost i šest stvari od kojih žive lepljive ideje

Koju od ovih pesama više voliš da čuješ: Kreće se Lađa Francuska, Pukni Zoro ili Tamo Daleko? Sve tri su prelepe, ali jedna od njih krije tajnu koja nas može naučiti mnogo o tome kako se šire i prenose ideje. Ako imaš manje od 102 godine, i video si unutrašnjost kafane posle osam uveče, sve su šanse da je tvoj odgovor pod 2.

Dakle, Pukni Zoro.

Prava srpska epika, što se kaže. Legendarna. Srceparajuća. Eminentno srpska. Herojska – baš o mome pradedi. Srpska. Stara vojnička. Topalko je peva najbolje, kažu. Baš dobra, stara srpska pesma…

Ili ne?

Srbi su narod legendi, mitova, tragike i nebesa. Pričamo i živimo te naše priče intenzitetom kojim to drugi narodi ne rade. Džamić se često dotiče ovog zapažanja, kada nas poredi sa Englezima i drugde u svojim izlaganjima. Naše specifičnosti pojačavaju univerzalne faktore koje razmatram, čini mi se.

Nazad na temu:

Šta ja znam. Srbi su epski po filozofiji i vole kad je nešto legendarno, epski. Nije nikako u redu da je takvu stvar napisao netko iz Ljubljane sa pivom u ruci koji čak nema ni inspiraciju ni u čemu nego je samo izvršio zadatak. Potpuno nepristojno izgleda za takvu stvar. Pa su krenuli da se stvar svira po kafanama, na rođenjima, sahranama, svadbama, odlascima u vojsku, šta ti ja znam, i pred sve važnije utakmice ljudi su pomislili da je naverovatnije to neka stara narodna iskopana od nekog. Čitao sam da ju je napisao neki poginuli srpski ratnik negdje na Solunu Gvozdenom puku. Nitko ne zna kako se on zove niti gdje je on umro nego je netko valjda našao tu pesmu zapisanu. To me zabavlja jer čini tu pesmu većom nego za što je bila rađena. Bila je rađena samo za film. Nekad ti se otme pesma. Puno je veća od mene i kao da više nije moja. Toliko ju je narod prihvatio i kao da više nije moja – svi je svojataju. Skurvala mi se pesma.

Magnifico, kompozitor pesme Pukni Zoro, u intevjuu za Noizz

Pesma je toliko dobro pogodila živac ciljne publike, da je našla svoj sopstveni identitet – odbacivši pritom i svog tvorca i škakljive korene. Šta se zapravo dogodilo?

Paradoksalno, pesma je dobila potpuno fantastičnu i izmišljenu istoriju, mnogo uverljiviju i pitkiju njenoj publici od one stvarne i banalne. Stvorila se legenda, koja nema mnogo veze sa stvarnošću. Zbila se potpuno ista stvar kao i sa bilo kojim urbanim mitom. Onim pričama za koje svi znamo da su se desile prijatelju našeg prijatelja – e, pa baš njegovog kuma rođenom bratu. Ima ih ovde pregršt domaćih, ko voli.

Razlog uspeha urbanih legendi i sličnih ideja je taj što po svojoj prirodi savršeno prate zakonitosti ljudske pažnje, odnosno onoga što danas nazivamo viralnost ili lepljivost (stickiness, kako je zove Malcolm Gladwell u The Tipping Point). To su kratke i jednostavne forme, upečatljive, sa jasnim detaljima koji im daju kredibilnost, ali i prostorom za improvizaciju naratora… i uvek, uvek sa snažnim emotivnim nabojem (humor, horor, zaprepašćenje, itd.).

Pesma Pukni Zoro je upravo to: savršeno viralna tvorevina. Ako je naš mozak čičak-traka za priče, onda Pukni Zoro ima milijardu onih malih kukica na sebi.

Svaki Srbin joj potpuno validno, iz iskustva sopstvene porodične istorije lepi svoj sloj značenja i emocije. Daje joj novu dozu verodostojnosti i istine. Prosto je nemoguće da to nije upravo pesma spevana Gvozdenom puku. Da nije nađena u krateru od granate, čudom sačuvana, u okrvavljenoj Bibliji neznanog, tragično poginulog srpskog redova.

Priča oko pesme se sama veze, dok je svako od nas peva upravo svom slavnom pretku… i kukice se hvataju za čičak.

Gvozdeni puk

Who are we but the stories we tell ourselves, about ourselves, and believe?

Scott Turow, Ordinary Heroes

Lepljive ideje

Zašto pišem o ovome? Prvo, zato što sam, kao muzičar-amater, ljubomoran kao pas na Magnifica.

Drugo, “Pukni Zoro momenat” je ono o čemu sanja svaki advertajzer. Tačnije, to skurvavanje lajtmotiva, fraze, slogana ili džingla, je naš ultimativni cilj. Lepljenje naše ideje za meso kulture i svakodnevnog života običnih ljudi.

Nije svejedno (Nectar)

To nisam ja, to je moja Šauma (Schauma)

Ili jesi, ili nisi (Lav)

I tako dalje, uz opasku da se mi ipak svojski trudimo da se ne zaboravi ili ne pomeša ko je tvorac. Ovde leži ozbiljna lekcija za svakoga ko hoće da širi (svoje ili tuđe) ideje. Viralnost, lepljivost, čičkavost ideje se ne može ni planirati, ni kupiti, ni kontrolisati. To je, manje-više, sila prirode. Pa ipak, možemo da povećamo šanse da do nje dođe, ako znamo šta je proizvodi.

Treće i najbitnije, da bi smo naučili da naše ideje pripremamo za viralnost nije potrebno da studiramo druge reklame. Većina njih je ionako potpuna, bezidejna glupost. Naprotiv, treba proučavati ono što ljudi zaista dele među sobom – i razloge zbog čega to čine. Pripovetke, priče, pesme, vesti, fragmente kulture. Jako interesantno. Možda i najinteresantniji deo posla jednog planera.

Sjajna knjiga na temu lepljivosti ideja, prepuna primera, je Made to Stick: Why Some Ideas Survive and Others Die, braće Heath. Ne mogu dovoljno da je preporučim i zahvalim Relji što mi je poklonio.

Šest principa za stvaranje moćnih ideja, koji čine okosnicu ove knjige su:

  1. Jednostavnost
  2. Neočekivanost
  3. Konkretnost
  4. Kredibilnost
  5. Emotivnost
  6. Priča

To je to. Što više ovih principa jedna ideja može da “štiklira”, veće su joj šanse da privuče pažnju i ostvari cilj svog tvorca. Pesma Pukni Zoro, na primer, štiklira jednostavnost, konkretnost i emotivnost – kao i svaka pop muzika, uostalom. Ono gde se izdvaja od drugih jeste što gađa tematiku za koju se mislilo da je zatvorena – srpska vojnička pesma (neočekivanost). Igrom okolnosti razvila se i priča, kao rezultat svih pobrojanih kvaliteta, ali i srećnog spleta okolnosti… i dobili smo novi kafanski klasik.

It’s not hard, it’s just difficult, što kaže Russel Davies.

 

Usput, glasam da je Pukni Zoro najbolja nesrpska-srpska-vojnička-pesma-napravljena-za-film ikada. Nepotrebno precrtati.

Media: Flickr – Paul Garland; Wikimedia Commons

Miloš

Miloš

Drawing inspiration from the confluence of marketing management and production, Odvratajzing.com is my baby and an attempt at giving back to the wonderful Internet community that had raised me. Thank you for reading.

2 thoughts to “Viralnost i šest stvari od kojih žive lepljive ideje”

Vaša dva centa: