Skip to main content
banner-prosjak-zongler

Prosjak, žongler, psiholog

Sve češće po beogradskim ulicama viđam interesantnu scenu. Umesto prosjaka, na raskrsnicama ordiniraju žongleri. Sjajno, a čini mi se da nisam jedini koji tako misli.

Ovo je interesantno iz bar dva razloga. Govori o novim tendencijama u industriji brze ulične muvačine, ali i nudi vrlo koristan uvid u ljudsku psihu. Prosjak i žongler kao srećno-tužni par pozorišnih maski, a najprostija ulična raskrsnica kao pravi teatar, sa zadivljujućim dijapazonom uloga i predstava.

Evo o čemu se radi.

Uspešni ulični muvatori, pevači, zabavljači, secikese, prosjaci i prilepci su, po prirodi stvari, dobri psiholozi. Njihovi uvidi u ljudsku psihu su uvek vredni proučavanja. Kao i u svakoj disciplini, i ovde postoje različite “škole”, odnosno pristupi. Mislim da sada imam svog favorita.

Jer, brojne psihološke studije ističu da je jedan od najbitniih faktora pri odlučivanju u stvari kontekst. Dakle, odluka o tome na koji način će osoba reagovati na trenutni spoljni nadražaj često nije nekakav stav, mišljenje, ili slično, već trenutno stanje u kojem se um nalazi. Ram ili okvir, izazvan iskustvom koje je prethodilo neposredno pre onog posmatranog.

pozorisne maske

U slučaju uličnog žonglera, suprotstavljenog klasičnom prosjaku u borbi za naklonost i dinar od vozača na semaforu, vidimo praktičan eksperiment “uramljivanja”. I prosjak i žongler imaju isti cilj, ali mu pristupaju potpuno drugačije. Šta se tu, zapravo, dešava?

Prosjak

Prosjak igra na empatiju i sažaljenje. Ponekad koristi i gađenje, ili izaziva osećaj superiornosti kao okidače. Klasični prosjački inventar podrazumeva (strahotnu) upotrebu beba, sitne dece, invalida i osoba sa posebnim potrebama sa jedne, ili musavog sunđera i brisača stakla sa druge strane. Paradigma je: “ja sam jadan i gladan, ti sigurno imaš više od mene. Daj i meni neki dinar.”

Svi znamo koje su najčešće reakcije “publike” koja je prisiljena da ovo doživi. Zatvaraj prozor. Gledaj na drugu stranu. Ljutito prstom na one baš napadne. Pomeri auto.

Vozač je, po pravilu, nevoljni aktivni učesnik u predstavi, i trudi se da se iz nje izbavi. Plaćanjem, ili (češće, prema mom iskustvu) bežanjem.

Žongler

Žongler kreće iz drugog ugla. U dostupnih 30-60 sekundi, on bira da vozače zabavi, umesto da im izazove neku od negativnih emocija. Njegov arsenal su loptice, čunjevi, ili drugi klovnovsko-cirkuzantski inventar. Kognitivni “okvir” u koji stavlja svoju publiku dok nastupa je totalno suprotan od očekivanog: pozitivan. “Evo ti nešto da gledaš trideset sekundi, a da nije semafor. Ako ti se svidi, podrži me!”

Curice tapšu iz kola. Deca ciče, kučići laju. Svojim očima na Novom Beogradu gledam kako žonglera dozivaju iz automobila, mašući mu novcem, iako se zeleno svetlo već upalilo.

Vozač je pasivni učesnik predstave, koji se svojevoljno može uključiti.

A koji od njih si ti?

Dakle, masivna razlika u “frejmovanju”, koja dovodi do velike promene u ponašanju. Što je jedan od zadataka advertajzinga.

U oglašavanju se, na žalost, uglavnom ponašamo po sistemu prosjačenja. Sa sve napadnošću, dranjem, unošenjem u lice i slepom nadom da će tupo ponavljanje naterati potrošača da zapamti ono što mu govorimo.

Englezi su kraljevi humora u oglašavanju i koriste ga obilato, uz ostale dramske alate. Imajući gore opisanu psihologiju u vidu, nikakvo je čudo što se pamte upravo te i takve reklame. Pamtimo ih jer nas iznenađuju, budeći naša čula i uključujući nam mozak. Nudeći nam nešto za uzvrat, a ne samo žedno pijučući za našom pažnjom. Menjaju mentalni okvir u kojem se uobičajeno nalazimo.

Ako ćemo da budemo prosjaci, nebitno je kakve tehnološke spejsšatlove koristimo. Ljudi će tražiti način da nas izbegnu. Kako na poslu, tako i u svakodnevnoj komunikaciji.

Ako ćemo da žongliramo, onda moramo da se setimo kako se to zapravo radi. Sreća pa se žongliranje, kao i efektivna komunikacija, uči i usavršava.

Media: Pexels.com

Miloš

Miloš

Drawing inspiration from the confluence of marketing management and production, Odvratajzing.com is my baby and an attempt at giving back to the wonderful Internet community that had raised me. Thank you for reading.

2 thoughts to “Prosjak, žongler, psiholog”

Vaša dva centa: