Skip to main content
groblje

Advertajzing sa onoga svijeta – slučaj Bežanijskog groblja

Samo je smrt siguran posao – a “marketing menadžment smrti”, odnosno advertajzing praksa koja se njome kao pojavom organski bavi, je jedan od najstarijih oblika praktikovanja naše drevne veštine. Vekovima popularna egipatska Knjiga Mrtvih se može smatrati jednom od prvih marketinških čitanki, koja do u tančina utemeljuje brend zagrobnog života kroz priču o tome kako se do njega stiže, za prepodobne high achiever-e i go getter-e. Specifičnost ponašanja na groblju, obreda i običaja vezanih za ispraćaj i pomen najmilijih je jedna od najzanimljivijih stvari za proučavanje u svakoj kulturi. Naša sredina u tome svakako nije izuzetak. Imamo veliki broj najraznovrsnijih običaja koji mogu delovati interesantno, čudno, pa i morbidno ljudima koji se sa njima prvi put susreću. Kodifikovanje ovih običaja, bez obzira na to da li je sprovedeno kroz predanje i običaj ili zapisano u crkvenoj knjizi, služi upravo onome čemu služe i drugi dobro izgrađeni i pažljivo mentorisani brendovi: da potrošaču pruže added value, dodatnu sigurnost da su uradili “sve kako je Bog rekao” prateći formulu iz prigodnog brend-priručnika. So far, so good, što bi se reklo. Ovaj post sam u izvornom obliku objavio nekoliko godina ranije – odlučio sam se da sa njim započnem život sajta Odvratajzing.com jer Advertajzing sa onoga svijeta slikovito definiše ovaj, možda nekome nejasan, pojam. Haj’te samnom u dubine…

pa i nije im neki flajer, iskreno...
advertajzing, pre nove ere

Bez obzira da li se lično smatrate/ponašate kao vernik, morate priznati da je i hrišćanska crkva svoje obrede i postulate oduvek jako dobro marketinški prezentovala. Svi vidovi i oblici ispoljavanja poštovanja i brige za mrtve su, vremenom, dobili i sopstvene marketinške konotacije – direktno proporcionalno svom potencijalu da omoguće razmenu u smeru novac -> uteha/spasenje. Ostavljajući Crkvu po strani, pogled nam pada na ogroman broj raznih drugih vršioca svakolikih usluga vezanih za ugađanje ožaloščenima. Groblja, pogrebna preduzeća, cvećare, kamenoresci i još nemali broj zanimanja je čvrsto uvezan u klupko koje se, čini mi se, užasno lako uplete u noge svakome kome emocije i žalost zamagle razum makar i na trenutak. Doduše, većina ljudi koji od smrti zarađuju za život radi kao i svi mi, a često i teže. Sasvim je legitimno da u svrhu svog posla koriste i marketinške tehnike. Dobar i umesan advertajzing je neophodan svakome i može samo da pomogne svim interesnim stranama, što se mene tiče. Problem nastaje onda kada jedna od karika u marketinškom lancu, advertajzing, preraste u svog Mr. Hajda – u opaki i izvitopereni odvratajzing. Poslušajte moju priču…

Nekoliko puta godišnje, kao uostalom i svako drugi, nađem se na nekom od beogradskih grobalja. Ovaj put sam primetio nešto što mi, opet najverovatnije kao i većini drugih posetilaca, dugo nije upadalo u oči:

Ova nesretno uslikana nalepnica je bila zalepljena u donjem levom uglu horizontalne ploče nadgrobnog spomenika jednog od mojih nedavno preminulih predaka. Zgranem se. Obiđem grobno mesto kao u transu kad, gle – još jedna, sa zadnje strane vertikalne ploče. Podigavši pogled, budući da sam gledao stotine spomenika “sa leđa”, videh upravo i stotinu žutih nalepnica. Na svakom od njih najmanje po jedna, pretpostavljam. Strašno sam se naljutio, te raskrvario zanokticu stružući “svoje” dve. Emocije, čudo li su. Žilave, prkosno žute nalepnice su u početku odolevale… dobar neki lepak. Skinuo sam ih posle par minuta glodanja i taman kada sam pomislio da sam pobedio – bivam potpuno nokautiran. Na jednoj od ivica ploče, uočavam uklesan broj telefona. Nije moj, a ni bakin. E, to je Odvratajzing glavom i bradom, dame i gospodo. Pravi, neprskani, srpski odvratajzing na delu.

Jasna mi je tradicija ostavljanja potpisa od strane graditelja, koja se danas manifestuje u onim “kamenima temeljcima” u zidovima građevina, gde piše “izgradio taj i taj, te i te godine”, ali to su zgrade. Ili crkve iz perioda Renesanse, zar ne? U modernoj proizvodnji nadgrobnih spomenika u Srbiji nema ni trunke takve vrste umetnosti (imam u vidu da je neko ipak morao da dizajnira prvi primerak, naravno) – u pitanju je masovna proizvodnja. Stoga ne vidim nikakvo opravdanje za uklesivanje broja telefona i lepljenje dve reklamne nalepnice kamenorezačke radnje na grob koji sam ja (moj otac) kupio, kao gotov proizvod. Pogotovo imajući u vidu da je kamenorezac u prilici da se savršeno legitimno reklamira na bilbordu/panou na ulazu u groblje, kao i ostale kolege. Razumeo bih nekakav potpis ili šta već, da je u pitanju tradicionalni srpski nadgrobni spomenik od klesanog kamena peščara, kakvi su bili u upotrebi po šumadijskim selima do 1950-ih. Status umetničkog dela je evidentan u takvim slučajevima ali, na takvim spomenicima starim stotinama godina uglavnom i nema potpisa nikog sem ožalošćenih (bio u selu, proverio) – jer su oni ti koji “spomenik dižu”!

Pitam se, da li “umetnik” uopšte obaveštava kupca spomenika da će se na istom besplatno oglašavati za “vjeki vjekov”? I deca danas znaju da se oglasni prostor plaća, izuzimajući recimo “gerila” oglašavanje. Zašto bih onda, u dvadeset prvom veku, trpeo da neko besplatno koristi večno počivalište člana moje porodice kao oglasni prostor? Što se mene tiče, to je čisto iskorišćavanje i odvratajzing. To je delanje po logici “ma ko će razmišljati o takvim stvarima kada treba da sahrani bližnjeg svog, ništa oni ne zagledaju dok je sve po P.S.-u” zar ne? Taj “P.S.” je upravo posledica dobrog marketinga – činjenica da za određenu sumu novca možete biti “mirni” da ste upokojenog otpratili na onaj svet kako dolikuje običajima i kulturi koju poštujete. Ipak, u našoj se zemlji period šoka uvek beskrupulozno koristi za neetičko delanje, u ovom slučaju oglašavanje na privatnoj imovini (što nadgrobna ploča jeste, čak i ako grobno mesto nije) bez kompenzacije i traženja saglasnosti od vlasnika iste.

Nisam se mnogo šetkao po stranim grobljima ali sam bio na nekoliko. Verujem da bih primetio da imaju DREČAVO ŽUTE nalepnice na sebi.

Svi odreda.

I uklesani broj telefona “umetnika”.

Dobrodošli na Odvratajzing.

Miloš

Miloš

Drawing inspiration from the confluence of marketing management and production, Odvratajzing.com is my baby and an attempt at giving back to the wonderful Internet community that had raised me. Thank you for reading.

Vaša dva centa: